Вангело ди Доменица 16. април: Ђовани 20, 19-31
ИИ домена Паскуа А
19 Ла сера ди куел гиорно, ил примо делла сеттимана, ментре ерано цхиусе ле порте дел луого дове си тровавано и дисцеполи пер тиморе деи Гиудеи, венне Гесу, стетте ин меззо е диссе лоро: „Паце а вои!”. 20 Детто куесто, мостро лоро ле мани е ил фианцо. Е и дисцеполи гиоироно ал ведере ил Сигноре. 21 Гесу диссе лоро ди нуово: „Паце а вои! Цоме ил Падре ха мандато ме, анцхе ио мандо вои”. 22 Детто куесто, соффио е диссе лоро: „Рицевете ло Спирито Санто. 23 А цолоро а цуи пердонерете и пеццати, саранно пердонати; а цолоро а цуи нон пердонерете, нон саранно пердонати”. 24 Тома, један од Дванаесторице, званог Дио, није био са њима кад је Исус дошао. 25 Гли дицевано гли алтри дисцеполи: „Аббиамо висто ил Сигноре!“. Ма егли диссе лоро: „Се нон ведо нелле суе мани ил сегно деи цхиоди е нон метто ил мио дито нел сегно деи цхиоди е нон метто ла миа мано нел суо фианцо, ио нон цредо”. 26 Отто гиорни допо и дисцеполи ерано ди нуово ин цаса е ц'ера цон лоро анцхе Томмасо. Венне Гесу, порте цхиусе, стетте ин меззо е диссе: „Паце а вои!”. 27 Пои диссе а Томмасо: „Метти куи ил туо дито е гуарда ле мие мани; тенди ла туа мано е меттила нел мио фианцо; е нон ессере инцредуло, ма цреденте!”. 28 Гли риспосе Томмасо: "Мио Сигноре е мио Дио!". 29 Гесу гли диссе: „Перцхе ми хаи ведуто, ту хаи цредуто; беати куелли цхе нон ханно висто е ханно цредуто!”. 30 Гесу, ин пресенза деи суои дисцеполи, феце молти алтри сегни цхе нон соно стати сцритти ин куесто либро. 31 Ма куести соно стати сцритти перцхе цредиате цхе Гесу е ил Цристо, ил Фиглио ди Дио, е перцхе, цредендо, аббиате ла вита нел суо номе.
Јн 20, 19-31
Цари Цонсорелле е Цонфрателли делле Мисерицордие, соно Царло Миглиетта, медицина, библиста, лаицо, марито, папа е нонно (ввв.буонабиббиаатутти.ит).
Анцхе огги цондивидо цон вои ун бреве пенсиеро ди медитазионе сул Вангело, цон партицоларе риферименто ал тхеме делла милост.
АППАРИЗИОНИ АИ ДИСЦЕПОЛИ: 20, 19-29
Структура
Ментре Маттео е Гиованни 21 понгоно ла прима аппаризионе дел Рисорто у Галилеји, Гиованни 20, цоме Луца е Марцо 16, ла поне а Герусалемме: ло сцхема е куелло цлассицо деи раццонти ди аппаризионе:
а) мисера ситуазионе деи дисцеполи (в. 19);
б) аппаризионе (в. 19);
ц) поздрав (в. 19);
г) рицоносцименто (в. 19);
е) командос (стихови 21-23).
Ил раццонто ди Томасо (20, 24-29) е инвеце драматиззазионе дел дуббио тема.
tekst:
в. 19: – ил примо допо ил сабато (цфр в. 26): риферименто литургицо;
в. 22: – алито: форсе трацциа ди ун антицо рито ди ординазионе;
в. 25: ил семплице ведере цорпорале (блепеин: в. 15) дивента сгуардо сцрутаторе (тхеореин: вв. 6.12.14), фино а дивентаре цомпренсионе нелла феде (хоран: вв. 20.25);
в. КСНУМКС: е л'уницо мацарисмо (= блаженство) Вангело ди Гиованни, инсиеме а 13,17.
И дони дел Рисорто
И дони дел Рисорто соно нон соло пер гли Апостоли, ма пер тутти и цреденти (Лц 24,33):
а) паце е гиоиа (Ап 19,7; 21,3-4);
б) ла миссионе: и цристиани соно ун пополо ди инвиати;
ц) ло Спирито Санто (14,26; 16,7): е цонсацразионе профетица (17,18-19), е нуова цреазионе (Ген 2,7; Сап 15,11; Ез 37,4-5), е ил баттесимо деи дисцеполи (3,5);
г) ил потере ди пердонаре (Ис 22,22; Мт 16,19; 18,18): нон соло ил пердоно „сацраментале“, ма куелло реципроцо (Мт 6,12; 18,22) е ди рицонцилиазионе дел мондо (Мц. 16,15-16; Лц 24,47; Ат 3,19; 1 Гв 1,7.9; 5,16).
Ла феде нелла Ресуррезионе
У Гиованни 20, аббиамо куаттро есемпи ди Феде нелла Ресуррезионе: ил дисцеполо амато, Мариа ди Магдала, и дисцеполи, Томмасо: ма „Беати куелли цхе пур нон авендо висто цредеранно“ (в. 29).
Дан Господњи
И цристиани, цонсци делла централита делла Ресуррезионе, си риунисцоно пер целебрарла нелла суа рицорренза сеттиманале (Ат 20,7; 1 Цор 16,2): е ун цхиаро стаццо далл'ебраисмо, е уна соттолинеатура цхе уна соттолинеатура цхе рицон делла нелла (Ап 1,10).
ЗАКЉУЧАК: 20,30-31
Ло сцопо дел Вангело е цристологицо е миссионарио-сотериологицо: „перцхе цредиате цхе Гесу е ил Цристо, ил Фиглио ди Дио, е перцхе, цредендо, аббиате ла вита нел суо номе“ (Гв 20,31).
И сегни е ла Феде: цредере нелла Биббиа
„Гесу, ин пресенза деи суои дисцеполи, феце молти алтри сегни цхе нон соно стати сцритти ин куесто либро. Ма куести соно стати сцритти перцхе цредиате” (Гв 20,30-31): ормаи, ил сегно цхе ци е дато пер цредере е соло ла Сацра Сцриттура (Деи Вербум н. 4; 21)
„Нон ста сцритто цхе Томмасо мисе ил суо дито, ма цхе диссе: „Мио Сигноре е мио Дио!”. Рицоносцендо нелле стигмате л'аморе виссуто да Гесу, Томмасо фа ла цонфессионе ди Феде пиу алта е пиена ин тутти и вангели: Гесу е ил Сигноре, Гесу е Дио. Еццо перцхе цхи веде Гесу, веде ил Падре (цфр Гв 14,9); еццо перцхе Гесу е л'есегеси дел Дио цхе нессуно ха маи висто не пуо ведере (цфр Гв 1,18); еццо перцхе Гесу е «ил Вивенте» (Лц 24,5) пер семпре. Томмасо нон е церто ун моделло, анцхе се ин луи поссиамо рицоносцерци. Пер куесто Гесу гли дице: «Беати куелли цхе, сенза авере висто, гиунгоно а цредере». Е цоносцендо л'аморе виссуто дал Цроцифиссо цхе си инизиа а цредере: мирацоли е аппаризиони нон ци фанно аццедере алла вера феде. Соло ла парола ди Дио цонтенута нелле санте Сцриттуре, соло л'аморе ди Гесу ди цуи ил Вангело е аннунцио е нарразионе («сегно сцритто», пер дирла цон ла цхиусура дел вангело), соло ло старе нелло спазио деллаи цом , ци поссоно портаре алла феде, фацендоци инвоцаре Гесу куале «ностро Сигноре е ностро Дио» (Е. Бианцхи).
Буона Мисерицордиа а тутти!
Цхи волессе леггере ун'есегеси пиу цомплета дел тесто, о куалцхе аппрофондименто, ме ли цхиеда а миглиеттацарло@гмаил.цом.
Пер аппрофондире
Вангело ди Доменица 09. април: Ђовани 20, 1-9
Вангело ди Доменица 02. април: Матео 26, 14-27, 66
Санто дел гиорно 15. април: Цесаре Де Бус
Папа Франческо у Африци, ла Санта Меса у Конгу е ла пропоста деи цристиани: „бобото“, темпо
Ил Папа „дагли естреми цонфини делла терра” порта ун нуово стиле а Рома: 10 година од Франческа