Изаберите свој језик ЕоФ

Свећнице. Светац Дана 2. фебруар: Исусе, Светло, обасјава нас

Представљање Исуса у храму, симбол следовања у светости. Сведочанство вере у различитим животним стиловима, Свећница

2. фебруар је важан датум за све нас хришћане, који смо од Тајне Крштења обдани освећујућом силом Духа Светога.

У календару католичке литургије 2. фебруар се слави као Свећница.

ШТА ЈЕ СВЕЋЕ?

То је дан светлости, дан када сви са свећом, симболом светлости, чекамо силазак животворног благослова.

Христос је светлост незнабожаца.

Симболично значење које се мора посведочити нашим присуством као печатом и обновом нашег крсног присуства.

Ово значење за нас има благосиљање свећа на поменути дан свеће.

ПРИЧА О СПАСЕЊУ ОТЕЛОВЉЕНА У СВАКОМ ХРИШЋАНИНУ

Сваки крштени хришћанин, као и они које део постконцилске теологије назива „анонимним хришћанима“ живе причу да је Исус живео (а то је историја, испред Христа!) са различитим дубинама и реалностима.

Пита се да ли још постоји емоција Симеона и Ане који у малишанима препознају тог нашег Исуса, епохалног носиоца нашег спасења.

Као и да ли је у овом разочараном човечанству могуће пронаћи родитељске фигуре Марије и Јосифа који представљају Исуса у храму, или бар….. он је тај који, не знајући ни за себе, јури за чак превеликим мисија у храм одраслих.

И током Свећнице доживљавамо управо те тренутке божанске људскости о којима смо позвани да медитирамо, свако у свом егзистенцијалном везу.

МИ СМО ТО ДЕТЕ

Ево диктата пророчанства који се спушта на разарајући сценарио као што је онај о Абелу и Каину, као што је онај о два супротстављена града у „Де Цивитате Деи“ Светог Августина.

Овај вредни мислилац посматра и види Цркву „између прогона људских и утеха Божијих“.

Ходочасничка црква се храни есхатолошком надом (према Св. Августину коју је приказао град Авел), али настоји да исцели, зрачећи светлошћу Христовом, ово наше повлачење на земљу.

Ми смо олупине човечанства које гледају у небо и чине чуда под окриљем Духа Светога који распаљује и гори у сваком срцу.

Обнова јеванђелских савета: повод за сваку свећницу

Ово окупљање верника и религиозних у обнављању свог избора посвећења према прецизном начину живота помаже нам да боље погледамо луминисцентни мозаик који постаје живот.

Од Другог ватиканског сабора, вредност еванђелских савета (чедност, сиромаштво и послушност) препозната је за сваког хришћанина у специфичном стилу живота који је део човечанства које је позвано да живи свој позив или позив јасно. Ево нашег дара светости.

Могли бисмо да будемо они свеци дана, само ако верујемо у то. Учествујмо у овој свечарској гозби са живахним духом.

Сестра Инес Кћери Маријиних мисионара

2. фебруар је важан датум за све нас хришћане, који смо од Тајне Крштења обдани освећујућом силом Духа Светога.

У календару католичке литургије 2. фебруар се слави као Свећница.

ШТА ЈЕ СВЕЋЕ?

То је дан светлости, дан када сви са свећом, симболом светлости, чекамо силазак животворног благослова.

Христос је светлост незнабожаца.

Симболично значење које се мора посведочити нашим присуством као печатом и обновом нашег крсног присуства.

Ово значење за нас има благосиљање свећа на поменути дан свеће.

ПРИЧА О СПАСЕЊУ ОТЕЛОВЉЕНА У СВАКОМ ХРИШЋАНИНУ

Сваки крштени хришћанин, као и они које део постконцилске теологије назива „анонимним хришћанима“ живе причу да је Исус живео (а то је историја, испред Христа!) са различитим дубинама и реалностима.

Пита се да ли још постоји емоција Симеона и Ане који у малишанима препознају тог нашег Исуса, епохалног носиоца нашег спасења.

Као и да ли је у овом разочараном човечанству могуће пронаћи родитељске фигуре Марије и Јосифа који представљају Исуса у храму, или бар….. он је тај који, не знајући ни за себе, јури за чак превеликим мисија у храм одраслих.

И током Свећнице доживљавамо управо те тренутке божанске људскости о којима смо позвани да медитирамо, свако у свом егзистенцијалном везу.

МИ СМО ТО ДЕТЕ

Ево диктата пророчанства који се спушта на разарајући сценарио као што је онај о Абелу и Каину, као што је онај о два супротстављена града у „Де Цивитате Деи“ Светог Августина.

Овај вредни мислилац посматра и види Цркву „између прогона људских и утеха Божијих“.

Ходочасничка црква се храни есхатолошком надом (према Св. Августину коју је приказао град Авел), али настоји да исцели, зрачећи светлошћу Христовом, ово наше повлачење на земљу.

Ми смо олупине човечанства које гледају у небо и чине чуда под окриљем Духа Светога који распаљује и гори у сваком срцу.

Обнова јеванђелских савета: повод за сваку свећницу

Ово окупљање верника и религиозних у обнављању свог избора посвећења према прецизном начину живота помаже нам да боље погледамо луминисцентни мозаик који постаје живот.

Од Другог ватиканског сабора, вредност еванђелских савета (чедност, сиромаштво и послушност) препозната је за сваког хришћанина у специфичном стилу живота који је део човечанства које је позвано да живи свој позив или позив јасно. Ево нашег дара светости.

Могли бисмо да будемо они свеци дана, само ако верујемо у то. Учествујмо у овој свечарској гозби са живахним духом.

Сестра Инес Кћери Маријиних мисионара

Прочитајте такође

Светац дана за 30. јануар: Света Хиацинтха Маресцотти

Сирија, Јацкуес Моурад Нови надбискуп Хомса

Сирија није иза нас, али је отворено питање

Пацифицизам, треће издање Школе мира: Овогодишња тема „Ратови и мир на границама Европе“

Велики имам Азхар Шеик: Ценимо напоре папе Фрање да промовише мир и суживот

ЦОП27, верски лидери истичу корелацију између климатских промена и хуманитарне кризе

Мисија слетела, ужас папе Фрање пред насиљем у северном Конгу

Рат у Украјини, европски бискупи позивају на мир: ЦОМЕЦЕ апел

ЦОП27, Афрички бискупи позивају на климатске репарације за угрожене заједнице

Бразил, урбана пољопривреда и еколошко управљање органским отпадом: „Балдинхос револуција“

ЦОП27, Афрички бискупи: Нема климатске правде без земаљске правде

Светски дан сиромашних, Папа Фрања ломи хлеб са 1,300 бескућника

извор

Ватицан.ва

можда ти се такође свиђа